Вестник РТСУ

Султанова Р.М. Теоретические основы описания гиперболы в русском и таджикском языках

УДК 81'38:811.161.1:811.222.8

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ОПИСАНИЯ ГИПЕРБОЛЫ В РУССКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ 

Султанова РафохатМирзоевна 

Доктор филологических наук, доцент,

заведующая кафедрой русского языка

Российско-Таджикский (Славянский) университет

734025, Республика Таджикистан, Душанбе, ул. М. Турсунзаде, 30

Тел.: (+992) 93 760 70 58 (м.)

Rafoat10@mail.ru

Статья посвящена вопросу изучения гиперболы как средства вербальной выразительности русского и таджикского языков. Выявлено, что, в отличие от наметившейся в российской лингвистике тенденции роста интереса к данному феномену в научных кругах, в таджикском языкознании не наблюдается интереса к его изучению, и на сегодняшний день отсутствуют какие-либо специальные исследования относительно лингвистической природы гиперболы.

Отталкиваясь от сложившейся в современном российском языкознании точки зрения на гиперболу как лингвистическое явление, автор ставит перед собой задачу на основе обобщения бытующих в таджикской филологии мнений дать определение данному образному средству лексического уровня. Отмечается, что в вопросах определения сущности гиперболы среди российских и таджикских ученых сложилось единое мнение. Однако наблюдаются некоторые разногласия относительно объёма исследуемого понятия, которые заключаются в расширении его рамок до двух семантических вариантов: максимизации и минимизации признака.

Определено, что в российской лингвистике, в отличие от таджикской уделяется большое внимание вопросам функционального потенциала гиперболизированных единиц, лингвистическим средствам их репрезентации, а также проблемам выявления критериев типологии гиперболы. Автор констатирует факт выделения в таджикском языке семантических разновидностей гиперболы и существования отдельного средства выразительности, наделенного противоположными гиперболе свойствами, известного под названием «тасuир».

Ключевые слова: гипербола; литота; гиперболизация; средство выразительности; максимизация и минимизация признака; лингвистический феномен; функции гиперболы; классификация гиперболизированных единиц.

Литература 

1.    Арнольд И.В. Стилистика. Современный английский язык: учебник для вузов. – 5-е изд., испр. и доп. – М.: Флинта: Наука, 2002. – 384 с.

2.    Атаханов Т. Словарь литературоведческих терминов. – Душанбе: Шарки озод, 2002. – 453с. (на тадж.яз.)

3.    Бобоев Ю. Теория литературы. Ч.1. Введение в литературоведение. – Душанбе: Маориф, 1992. – 374с. (на тадж.яз.)

4.    Гальперин И.Р. Очерки по стилистике английского языка: опыт систематизации выразительных средств. – 2-е изд. – М.: УРСС: Либроком, 2012. – 375с.

5.    Гужова Т.А. Гиперболический способ выражения в современном немецком языке: автореф. дис. … канд. филол. наук: 10.02.04 / Гужова Тамара Александровна. – М., 2013. – 25с.

6.    Зехни Т. Искусство слова. – Душанбе: Маориф, 1992. – 304с. (на тадж.яз.)

7.    Крысин Л. П. Гипербола в русской разговорной речи: учеб. пособие. – М.: Языки славянской культуры, 2004. –262 с.

8.    Ломоносов М.В. Краткое руководство к красноречию // Полн. собр. соч. Т.7. Труды по филологии. – М.; – Л.,1952. – 315с.

9.    Русско-таджикский словарь / под ред. М.С.Асимова. – М.: Русский язык, 1985. – 1279с.

10.    Словарь литературоведческих терминов / Р.Ходизода, М.Шукуров, Т.Абдуджабборов. – Душанбе: Ирфон, 1966. – 188с. (на тадж.яз.)

11.    Табаров С.Ш. Русско-таджикский словарь литературоведческих терминов. – Душанбе: Ирфон, 1987. – 277с.

12.    Тихомиров С.А. Гипербола в градуальном аспекте: автореф. дис. … канд. филол. наук: 10.02.01 / Тихомиров Сергей Александрович. – М., 2006. – 21 с.

13.    Таджикско-русский словарь / под ред. Д.Саймиддинова, С.Д.Холматовой, С.Каримова – Душанбе: Изд.во АН РТ, 2006. – 784с.

14.    Толковый словарь таджикского языка. Т.2. / С.Назарзода, А.Сангинов, С.Каримов, М.Х.Султон. – Душанбе: «Шучоиён», 2010. – 1095с. (на тадж.яз.)

    

THEORETICAL FOUNDATIONS OF THE DESCRIPTION OF HYPERBOLE IN THE RUSSIAN AND TAJIK LANGUAGES

Sultanova Rafohat Mirzoevna

Doctor of Philology, associate professor,

head of the chair of Russian language

Russian-Tajik (Slavonic) university

734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, M. Tursunzade, 30

Ph.: (+992) 93 760 70 58 (m.)

Rafoat10@mail.ru

The article is devoted to the study of hyperbole as a means of verbal expressiveness of the Russian and Tajik languages. It was revealed that, in contrast to the trend of growing interest in this phenomenon in the scientific community in Russian linguistics, there is no interest in studying it in Tajik linguistics, and today there are no special studies on the linguistic nature of hyperbole.

Based on the point of view that has developed in modern Russian linguistics on hyperbole as a linguistic phenomenon, the author sets himself the task of summarizing the opinions prevailing in Tajik philology to give a definition of this figurative means of the lexical level. It is noted that in matters of determining the essence of hyperbole there was a consensus among Russian and Tajik scientists. However, there are some disagreements regarding the scope of the concept under study, which consist in expanding its scope to two semantic options: feature maximization and minimization.

It is determined that in Russian linguistics, in contrast to Tajik, much attention is paid to the functional potential of hyperbolic units, linguistic means of their representation, as well as the problems of identifying criteria for the typology of hyperbole. The author states the fact of highlighting semantic varieties of hyperbole in the Tajik language and the existence of a separate means of expression endowed with properties opposite to hyperbole, known as "tasvir".

Keywords: hyperbole; litotes; hyperbolization; means of expression; feature maximization and minimization; linguistic phenomenon; functions of a hyperbola; classification of hyperbolized units.

References

1.    Arnold I.V. Stylistics. Modern English: a textbook for universities. – 5th ed., rev. and add. – M.: Flinta: Nauka, 2002. – 384 p.

2.    Atahanov T. Dictionary of literary terms. – Dushanbe: Sharki ozod, 2002. – 453 p. (in Tajik)

3.    Boboev Yu. Theory of Literature. Part 1. Introduction to literary studies. – Dushanbe: Maorif, 1992. – 374 p. (in Tajik)

4.    Galperin I.R. Essays on the style of the English language: the experience of systematization of expressive means. – 2nd ed. – M.: URSS: Librocom, 2012. – 375 p.

5.    Guzhova T.A. Hyperbolic way of expression in modern German: abstract dis. … cand. philol. sciences: 10.02.04 / Guzhova Tamara Alexandrovna. – M., 2013. – 25 p.

6.    Zehni T. Art of the word. – Dushanbe: Maorif, 1992. – 304 p. (in Tajik)

7.    Krysin L.P. Hyperbole in Russian colloquial speech: manual. – M.: Languages of Slavic culture, 2004. – 262 p.

8.    Lomonosov M.V. Brief guide to eloquence // Coll.works, V.7. Works on philology. – M.; - L., 1952. – 315 p.

9.    Russian-Tajik dictionary / ed. by M.S.Asimov. – M.: Russian language, 1985. – 1279 p.

10.    Dictionary of literary terms / R.Khodizoda, M.Shukurov, T.Abdujabborov. – Dushanbe: Irfon, 1966. – 188 p. (in Tajik)

11.    Tabarov S.Sh. Russian-Tajik dictionary of literary terms. – Dushanbe: Irfon, 1987. – 277 p.

12. Tikhomirov S.A. Hyperbole in the gradual aspect: abstract of dis. … cand. philol. sciences: 10.02.01. / Tikhomirov Sergey Alexandrovich. – M., 2006. – 21 p.

13.    Tajik-Russian dictionary / ed. by D.Saimiddinov, S.D.Kholmatova, S.Karimov. – Dushanbe: Publishing house of the Academy of sciences of the Republic of Tajikistan, 2006. – 784 p.

14.    Explanatory dictionary of the Tajik language. V.2. / S.Nazarzoda, A.Sanginov, S.Karimov, M.Kh.Sulton. – Dushanbe: Shujoiyon, 2010. – 1095 p. (in Tajik)

   

АКСОСҲОИ НАЗАРИЯВИИ ТАВСИФИ МАҶОЗ ДАР ЗАБОНҲОИ РУСӢ ВА ТОҶИКӢ

Султонова Рафохат Мирзоевна

Доктори илмҳои филологӣ, дотсент,

мудири кафедраи забони русӣ

Донишгоҳи (Славянии) Россия ва Тоҷикистон

734025, Ҷумҳурии Тоҷикистон, Душанбе, к. М. Турсунзода, 30

Тел.: (+992) 93 760 70 58 (м.)

Rafoat10@mail.ru

Мақола ба масъалаи омӯзиши маҷоз ҳамчун воситаи ифоданокии вербалии забонҳои русӣ ва тоҷикӣ баррасӣ шудааст. Ошкор гардид, ки дар фарқият аз тамоюли дар забоншиносии Россия пайдошудаи болоравии таваҷҷуҳ нисбат ба феномени мазкур дар доираҳои илмӣ, дар забоншиносии тоҷикӣ чунин таваҷҷуҳ ба омӯзиши он дида намешавад ва имрӯз ягон тадқиқоти муайяне дар хусуси табиати забоншиносии маҷоз вуҷуд надорад.

Бо такя ба нуқтаи назари дар забоншиносии муосири Россия нисбат ба маҷоз вуҷуддошта ҳамчун ҳодисаи забоншиносӣ, муаллиф дар назди худ вазифаи асосноксозии ақидаҳои дар филологияи тоҷик мавҷударо нисбат ба таърифи ин воситаи образноки сатҳаш луғавӣ гузоштааст. Зикр мегардад, ки дар масъалаи муайян кардани моҳияти маҷоз дар байни олимони рус ва тоҷик ақидаи ягона ба амал омадааст. Аммо, дар баробари ин, дар мавзӯи ҳаҷми мафҳуми тадқиқшаванда як қатор номувофиқатиҳо дида мешаванд, ки аз васеъсозии чорчӯбаи маъноии он то ду гуна: аксаркунонӣ ва ақалкунонии нишонаҳо иборатанд.

Муқаррар карда шуд, ки дар забоншиносии Россия дар фарқият аз забоншиносии тоҷик ба масъалаҳои функсионалии воҳидҳои маҷозизишуда, воситаҳои забонии муаррифии онҳо, аз ҷумла мушкилоти ошкор кардани меъёрҳои типологияи маҷоз таваҷҷуҳи бештар зоҳир карда шудааст. Муаллиф далели дар забони тоҷикӣ ҷудо кардани намудҳои семантикии маҷоз ва мавҷуд будани воситаи алоҳидаи ифоданокиро, ки дорои хусусиятҳои ба маҷоз муқобил мебошанд ва бо номи «тасғир» машҳур ҳастанд, шарҳ додааст.

Вожаҳои калидӣ: маҷоз; литота; маҷозишавӣ; воситаи ифоданокӣ; аксаркунонӣ ва ақалкунонии нишона; феномени забонӣ; функсияи маҷоз; таснифи воҳидҳои маҷозишуда.

Назад к списку


Учеба в РТСУ

Абитуриенту Абитуриенту Студенту Студенту Выпускнику Выпускнику Сотруднику Сотруднику
Для людей с ограниченными возможностями

Для комфортного просмотра вы можете воспользоваться масштабированием страницы — в активном окне браузера нажмите несколько раз на клавиатуре сочетание клавиш Ctrl и + для увеличения размеров шрифта и элементов сайта до необходимого вам размера

Закрыть